Administracija velikog broja korisnika Administracija u svetu slobodnog softvera uvek počinje kao neka bajka. U početku, sve izgleda gotovo neverovatno. Sve što smo ikad tražili od nekog softvera ovaj podržava. Takođe, u njemu je često jako puno toga što nam nikad ni ne bi „palo na pamet“ ali sada kad znamo da to postoji nije nam jasno kako smo ikad „živeli bez toga". Korisnici slobodnog softvera naviknuti su na deljenje, pa tako i ovo svoje iskustvo uvek žele da podele i s drugima. Drugi to prihvate i tu zapravo započinje ova priča. Hoće li ona postati bajka ili nešto iz zone sumraka u pravilu zavisi od nas i odluka koje donosimo.
Na zagrebačkom Fakultetu elektrotehnike i računarstva sistemi za e-obrazovanje koriste se skoro 10 godina. Tokom tog razdoblja, u upotrebi je bilo podjednako toliko različitih sistema za e-obrazovanje. Neki su bili komercijalni, neki razvijeni samostalno, a tek jedan od njih bio je deo slobodnog softvera. Upravo ovaj poslednji se do sada zadržao najduže. To je Moodle.
Početni koraci s Moodleom bili su, kako i treba u svakoj bajci, vrlo jednostavni. Jasan interfejs instalacije još u razvojnoj verziji 1.5 osigurao mu je dobar početak. Odluka je bila dodatno potvrđena nakon uporedbe Moodla s drugim programima prema nešto više od 200 parametara. Moodle je verovatno time postao najproveravaniji program koji se instalirao na fakultetu.
Na fakultetu u ovom trenutku aktivno studira 3.500 studenata od čega veliki deo koristi Moodle u nekom obliku. Taj broj treba uvećati za oko 300-tinjak nastavnika koji takođe u svojoj nastavi koriste Moodle. Biti administrator za sve njih nije jednostavno. Najteža su razdoblja kada nastava počinje ili se završava. Jedan od izlaza je pokušati automatizovati sve svoje poslove – zapravo, automatizovati sebe.
Moodle 1.6 nije imao Web servise, nije znao što je XML-RPC i kao takav uopšte nije znao da na ovome svetu postoji neko uz njega. Jedino rešenje za upravljanje iz drugog sistema bilo je razviti vlastiti API za Moodle. Napisani API koristio je u to vreme „experimental“ funkcije – uz veliku nadu da ih neće obrisati u novoj verziji. On je omogućavao dodavanje novih korisnika i brisanje postojećih, otvaranje kurseva i upisivanje studenata. Sve što je trebalo jednom administratoru.
Moodle 1.7 i dalje nije puno znao o svetu oko sebe, ali je zato „experimental“ funkcije uveo kao standardne i program je i dalje radio bez nekih problema. Razvijeni API radio je bez problema, a administrator je bio siguran da će to još dugo potrajati.
Moodle 1.8 je bio kulturološki šok. Nešto što vas pogodi kada najmanje očekujete i kada ste sigurni da ništa neće poći po zlu. A ovo se je zvalo Moodle Netwok i Web Services API. Prvim je Moodle rekao da zna kako nije jedini na svetu i kako postoje drugi sistemi osim njega. Nažalost, toliko dugo dok su i oni Moodle. Drugi je omogućio upravljanje Moodleom iz drugog programa. I ovdje postoji ali. Web Services API je predviđen prvenstveno za komunikaciju s drugim Moodle serverima iz Moodle Networka i jako se oslanjao na programski kod samog Moodlea čiji je bio integralni deo. Dobre vesti ovde nisu bile previše korisne i administrator je želeo da nastavi da koristi svoj program. Ono na šta nije računao je da funkcije koje koristi više nisu standardne nego su proglašene za „depricated“ što znači da na njih dugo neće više moći računati.
Moodle 1.9 je kao jedinu srećnu vest svojm administratoru doneo novost da su njegove funkcije i dalje „depricated“ što barem znači da je siguran još ovu verziju. Kao da je neko zaboravio na celu priču o studentima, nastavnicima i njihovim predmetima, brigu koju ima administrator na početku i kraju svakog semestra.
Moodle 2.0 kao velika nova verzija bila je dobra vest i za našeg administratora. Najveća novost je razvoj Web servisa. Napokon više neće morati da koristi svoj, već odavno dotrajali program, već će moći koristiti standardno definisane funkcije koje nudi sam Moodle.
Moodle 2.1 je nastavio s podržavanjem svih servisa. Administrator je napokon mogao prestati s brigom o proceduri evidencije studenata, prenosu ocena i ostalim stvarima koje se čine toliko jednostavnima kad je studenata malo, a nastavnika još manje. A sve ove procedure postaju jako komplikovane kad je nastavnika puno, a studenata još znatno više.
Ovdje negde bi, barem je tako u svakoj bajci, trebao biti srećan kraj. Ali ova ipak ima malo drugačiji smer. U epilogu koji sledi, administrator je čitajući plan budućnosti ovih funkcija shvatio da će sve funkcije koje poziva u Moodle 2.0 i novom 2.1 promeniti svoje nazive već u idućoj verziji - Moodle 2.2 koji je ujedno dodao njih nekoliko desetaka novih.
Je li se administrator zapravo vratio na početak? To je možda pitanje za neku drugu bajku. U ovoj administrator je samo promenio nekoliko parametara svog programa, spreman na buduće promene i veselo čeka novu verziju. Znajući da je još uvek puno lakše promeniti nekoliko naziva funkcija nego sam brinuti o većini od 3.500 studenata i oko 300-tinjak nastavnika. |