Detalji programa

Mesto AI u obrazovanju je zagarantovano. Novi plaginovi polako ali sigurno pokrivaju čitav spektar mogućih upotreba AI u hibridnom ili onlajn obrazovanju putem Moodle LMS koji i sam uvodi AI alate u svoje core fukcionalnosti. Voz se zahuhtava i samo je pitanje stanice na kojoj ćemo se priključiti i klase kupea za koju imamo novca.

Aleksandar je IT entuzijasta i pripadnik generacije Z koji se sa strašću bavi tehnologijama i digitalnim svetom. Njegovo putovanje u IT sferi započelo je vrlo rano, kroz stalno eksperimentisanje sa softverima, aplikacijama i programskim jezicima, a ljubav prema tehnologiji prirodno ga je usmerila ka razvoju u ovom polju. Kao digitalni edukator, Aleksandar se fokusira na prenošenje znanja i digitalnih veština nastavnicima i učenicima, te je radio na projektima usmerenim ka unapređenju digitalne pismenosti u obrazovnim institucijama. U okviru ovih inicijativa, njegovi projekti obuhvatali su obuku nastavnika i učenika o korišćenju modernih alata i tehnologija za efikasnije i interaktivnije učenje. Osim edukacije, Aleksandar je radio na raznim projektima koji uključuju razvoj i održavanje veb sajtova, administraciju servera i rešavanje tehničkih problema. Posebno ga zanimaju open-source platforme, kao i mogućnosti koje pružaju serveri zasnovani na Linux sistemima. Njegovo iskustvo uključuje i saradnju sa IT kompanijama na poslovima digitalnog marketinga, IT podrške i implementacije rešenja zasnovanih na cloud tehnologijama. Kroz svoje projekte i rad sa nastavnicima i učenicima, Aleksandar doprinosi digitalnoj transformaciji obrazovanja, čineći ga pristupačnijim i efikasnijim za sve korisnike.

Doktor psiholoških nauka, vanredna profesorka na Seminaru za društvene nauke, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde realizuje nastavu iz predmeta Učenje u digitalnom okruženju i Obrazovanje i digitalna kultura. U svojoj doktorskoj disertaciji bavila se operacionalizacijom i empirijskom proverom konstrukta digitalne kompetencije (EU DigComp) i analizom prediktora postignuća. Na polju naučno-istraživačkog rada, tokom poslednjih 20 godina, bavi se razvojem i učenjem u digitalnom i izvandigitalnom okruženju, digitalnom pismenošću učenika i nastavnika, bezbednim ponašanjem na internetu itd. Bogato istraživačko iskustvo stekla je kao ključni ekspert u brojnim projektima (npr. OECD/PISA, OECD/TALIS, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE, Family Safety Net, New Literacy, Stop digital violence, Škola bez nasilja itd.). Autorka je većeg broja monografija, naučnih članaka, programa obuka, edukativnih platformi, obrazovno-političkih dokumenata (npr. Okvir digitalnih kompetencija vaspitača u predškolskoj ustanovi i Okvir digitalnih kompetencija nastavnika i Smernice za primenu digitalne tehnologije u predškolskoj ustanovi. Dobitnica je više nagrada: za doprinos razvoju digitalnog obrazovanja (2021), medijske pismenosti (2023) i popularizaciji psihološke nauke (2024).

https://fil.bg.ac.rs/sr-lat/fakultet/zaposleni/doc-dr-dobrinka-kuzmanovic-2562

https://dobrinkakuzmanovic.weebly.com/

Tečaj je izrađen za online dodatnu nastavu iz hrvatskog jezika kao priprema za državnu maturu i predviđen za učenike koji nemaju mogućnost dolaziti na dopunsku nastavu ili konzultacije izvan nastave u suprotnoj smjeni ili stanuju daleko pa im je to otežano. Korišten je Loomen (CARNetov Moodle) dostupan nastavnicima i učenicima s valjanim AAI@Edu.Hr korisničkim računom koji je uobičajen za sve u sustavu obrazovanja. Polaznici su tečaju pristupali u razno doba, ali najčešće navečer i vikendom. Uključeni su polaznici iz Zagreba, ali i iz okolice. Rješavanje testova i forumi su bili najčešća aktivnost.

Predavanje istražuje kompleksnost i kontroverze oko pojma otvorene umjetne inteligencije s naglaskom na velike jezične modele (Large Language Models - LLMs) te ima namjeru potaknuti raspravu o etičkim, tehničkim i pravnim aspektima ove teme. Nakon definicije pojma otvorene umjetne inteligencije kroz smjernice OSI-ja (Open Source Initiative) i njihovog dokumenta The Open Source AI Definition – 1.0-RC1 predavanje će obuhvatiti aspekte otvorenosti i dostupnosti izvornog koda, autorskih prava i licenciranja podataka, pojma težina (weights) te transparentnosti procesa učenja modela. Kroz usporedbu različitih popularnih LLM-ova predavanje će dati analizu razina njihove otvorenosti, uz referencu na istraživanje Stanfordovog CRFM-a (Center for Research on Foundation Models) i njihovog indeksa transparentnosti. Poseban naglasak stavit će se i na The Model Openness Framework (MOF), koji pruža strukturirani način vrednovanja otvorenosti modela. Radi kompleksnosti samih LLM-ova, pokušaj definicije otvorenosti i preporuka za korištenje LLM-ova izaziva nesuglasice unutar zajednice otvorenog koda i potrebe za teškim kompromisima, gdje se filozofija potpune otvorenosti „čistunaca“ sukobljava sa stvarnošću pragmatičara i potrebama za tim alatima u primjerice medicini, pri čemu osobni i klinički podaci u takvim bolničkim informacijskim sustavima iz mnogih razloga ne mogu biti ni otvoreni ni javni. Kroz ovo predavanje sudionici će dobiti temelje za razumijevanje složenosti ovog područja te perspektivu o tome kako se otvorenost može (ili ne može) integrirati u svakodnevnu primjenu umjetne inteligencije.

U vreme kada broj hemikalija koje se svakodnevno koriste raste iz dana u dan, a mnoge od njih poseduju toksična svojstva, raste i zabrinutost šire javnosti. Skoro da ne prođe nedelja, ponekad čak i dan, a da ne čujemo da neka hemikalija može potencijalno da ugrozi naše zdravlje - pesticidi u hrani koju jedemo, zagađivači u vazduhu koji udišemo, hemikalije u vodi koju pijemo. Hemikalije su svuda oko nas. A kako razumemo koje su hemikalije zaista opasne? Kako da znamo koliko je potrebno da se unese neke hemikalije da bi se narušilo naše zdravlje? Koji su toksični efekti određene hemikalije? Rak? Oštećenje nervnog sistema? Urođene mane? Neplodnost? Ako smo i svesni toksičnosti neke hemikalije, šta je potrebno da učinimo kako bismo smanjili mogućnost da uzrokuje neželjene posledice u našem organizmu? Gde o svemu ovome da pronađemo naučno potvrđene podatke i informišemo se na pravi način kako bismo zaštitili naše zdravlje? Posebno u današnje vreme kada su napredak tehnologija i društvenih mreža učinile široku dostupnost informacija, a mnoge od njih su često neproverene i nepouzdane. Dodatno, nepoznavanje osnovnih termina može dodatno da poveća zabrinutost u vezi širokog korišćenja hemikalija. „U igračkama pronađena opasna hemikalija”, „Hrana sadrži karcinogenu supstancu”, „U kozmetičkim proizvodima nalaze se otrovi”, samo su neki od naslova koji se široko plasiraju, a u tekstovima se može uočiti neadekvatno korišćenje terminologije i poistovećivanje različitih pojmova. Pronalaženjem naučno utemeljenih odgovora na gore pomenuta pitanja bavi se toksikologija, nauka koja kombinuje znanja mnogih naučnih disciplina kako bi pomogla da se razumemo štetne efekte koje hemikalije mogu imati na žive organizme. Osnovna saznanja o svojstvu toksičnosti nisu obuhvaćena školskim planovima i programima, tako da ne postoji osnovna veština pismenosti pojedinaca u ovom pogledu. A kako u svemu ovome može da pomogne Moodle? U okviru evropskog Erazmus+ projekta MeeTox, u kojem su učestvovali toksikolozi iz Srbije (35) i Hrvatske (25), kreiran je onlajn kurs „Upoznaj toksičnost – živi bezbedno“. Kurs omogućava bolje razumevanje informacija o toksičnosti hemikalija, a time i njihovo bezbednije svakodnevno korišćenje. Pohađanjem kursa saznaje se šta znači kada je neka hemikalija toksična i kako se bezbedno može koristiti u određenim proizvodima. Omogućava bolje razumevanje novih naučnih informacija o toksičnim efektima i razlozima za uvođenje ograničenja i zabrana za određene hemikalije. Ukazuje na značaj čitanja etiketa i deklaracija proizvoda i ispravno donošenje odluka o bezbednom korišćenju proizvoda, a u cilju zaštite zdravlja i očuvanja životne sredine.  Razvoj programa obuke u onlajn formatu i edukativnih materijala u digitalnom obliku promovisalo je mogućnost učenja širom zemlje, ali i regiona, među svim građanima i generacijama. Osim toga, kreiranje edukativnih materijala od strane eminentnih stručnjaka iz oblasti toksikologije je omogućilo da se znanja steknu od kompetentnih osoba čime se povećava medijska pismenost i pruža adekvatna borba protiv dezinformacija u ovoj oblasti.

Metakognitivni problemski bazirani moduli (MKPB) su problemi za rešavanje sa vođenim pitanjima. Svaki MKPB modul počinje tekstom koji definiše problem i istraživački cilj, nakon čega slede pitanja koja su prilagođena rešavanju tog problema. Vođena pitanja mogu biti u obliku ponuđenih odgovora ili polja za unos odgovora i kreirana su da obuhvate svaki korak u procesu rešavanja problema. Ova pitanja vode studente kroz faze: prepoznavanje problema, postavljanje hipoteze, izbora i primene adekvatnog modela za rešenje, sintezu postojećih znanja sa ciljem kreiranja novog znanja, koje kroz proces evaluacije ishoda vodi generisanju zaključaka. Metakognitivni problemski bazirani moduli su kreirani se u skladu sa ERAZMUS+ projektom: Development and Implementation of Metacognitive Problem-based Modules in Blended Learning Courses in Medical Sciences (ProBLeMS). Tokom izlaganja prikazaće se struktura i način implementacije na Moodle platformi kroz nekoliko primera.

Kristijan Zimmer radi u Hrvatskoj akademskoj i istraživačkoj mreži - CARNET od 2023. godine nakon što je 15 godina radio na FER-u kao voditelj Centra informacijske potpore, 1.5 godinu na FOI-ju u projektu e-Škole, te kasnije kao konzultant iz područja primjene IT-a u poslovanju i obrazovanju. U CARNET-u se bavi primjenom i integracijom umjetne inteligencije, digitalnom transformacijom visokog obrazovanja i razvojem modela digitalne zrelosti visokih učilišta. Predsjednik je Hrvatskog informatičkog zbora od 2016. godine, a aktivan u Hrvatskoj udruzi za otvorene sustave i Internet od 1995. Od 2013. do 2016. godine bio je voditelj radne skupine Vlade RH za primjenu otvorenog koda i otvorenih normi.

Kao i u drugim sustavima, i u Moodleu je važan koncept međudjelovanja (interoperability), tj. uporabe postojećih specifikacija za međusobno povezivanje dijelova sustava ili ostvarivanje dodatnih funkcionalnosti. U području e-obrazovanja postoji mnoštvo (više ili manje uspješno implementiranih) specifikacija za različite svrhe, no čitav koncept nije jednostavno shvatljiv niti se jednostavno koristi, i proći će još vremena da ovi koncepti budu sasvim jasni i prilagođeni "malenom" korisniku. Ova prezentacija je pokušaj brzog upoznavanja sa specifikacijama xAPI i LTI, s osnovnim pojmovima, svrhom i načinima rada, te trenutačno dostupnom razinom podrške u sustavu Moodle.

Prikaz dodatka Student Quiz i njegova primena u onlajn nastavi histologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Rad predstavlja pripremu za pismeni zadatak iz engleskog jezika. Časovi su realizovani kao projekat. Učenici su na času engleskog jezika dobili materijal, pojedinačna i grupna zaduženja. Na časovima računarstva i informatike učenici su unosili zadatke na školsku Moodle platformu u obliku interaktivnih sadržaj a potom ih rešavali. Nastavnici usmeravaju rad učenika i svo vreme su u ulozi moderatora.

Kratak istorijat upotrebe Moodle (Reticuluma) na Medicinskom fakultetu u Beogradu. 

Student III godine Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Nastavnik engleskog jezika u Tehničkoj školi "9.maj" u Bačkoj Palanci, 29 godina radnog  iskustva, studije završila u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu, odsek za Anglistiku, grupa Engleski jezik i književnost.

Profesor informatike i računarstva u OŠ "Vuk Karadžić" i TŠ "9. maj" u Bačkoj Palanci. Rezultati na takmičenjima iz informatike: 3. mesto u državi i Evropi na takmičenju Siemens Join Multimedia 2003, 2. mesto u republici na takmičenju Filmić 2013, 1. mesto na republičkom takmičenju Sajt za bezbedan Internet, 2. mesto u republici na takmičenju programske aplikacije. Autor je priručnika Osnove SketchUp-a, koautor udžbenika iz Informatike za Republiku Srpsku (2002-2014), koautor udžbenika za Tehničko i informatičko obrazovanje za 6. razred osnovne škole, koautor digitalnog udžbenika za Tehniku i tehnologiju za 6. razred, autor školskog sajta vukaros.edu.rs, Moodle platforme vukaros.edu.rs/eucenje.

https://informatikatijana.weebly.com

Uvođenje veštačke inteligencije (AI) u obrazovne procese menja tradicionalne uloge nastavnika i učenika. Ovaj rad istražuje kako AI može služiti kao alat, asistent ili čak konkurent nastavnicima, kroz teorijski i praktični okvir primene u gimnazijskom obrazovanju. Kroz primere iz učionice, rad osvetljava upotrebu ChatGPT-a kao podrške učenicima za vođeno istraživanje, savetovanje i učenje stranih jezika. Učenici su podstaknuti da koriste AI alate za kreiranje vizuelnog sadržaja, poput logotipa, ilustracija i stripova, čime se razvijaju njihove kreativne i tehničke veštine. Ovi alati omogućavaju personalizovano učenje i stimulaciju samostalnog rada, istovremeno otvarajući pitanja o etičkim aspektima i balansu između ljudskog i tehnološkog elementa u obrazovanju. Cilj rada je da pruži kritički osvrt na potencijale i izazove upotrebe AI u učionici, uz analizu kako nastavnik može da ostane ključni faktor u obrazovnom procesu. Rad nudi smernice za integraciju AI u nastavu, ističući ulogu nastavnika kao mentora koji koristi tehnologiju za unapređenje nastave, umesto da bude zamenjen. Zaključak ističe AI kao partnera u obrazovanju, uz naglasak na potrebu za razvojem digitalnih kompetencija nastavnika i etičke primene tehnologija u radu sa mladima. Kroz praktičnu primenu u učionici, ali i kroz lična iskustva nastavnika, pokazuje se da alati poput ChatGPT-a mogu pružiti ne samo tehničku podršku, već i empatiju i motivaciju učenicima i nastavnicima. Takva sposobnost AI-a da pruži podršku kroz razumevanje i prilagođavanje komunikacije ističe njegov potencijal kao asistenta koji može doprineti stvaranju pozitivnog i podsticajnog obrazovnog okruženja.

Cilj ovog rada je da se ustanovi nivo retencije znanja i potencijalna razlika kod dve grupe studenata. Kontrolna grupa studenata nije imala sinhrone online sesije, za razliku od eksperimentalne grupe. Obe grupe studenata su pohađale nastavu po principu izokrenute učionice. Za razliku od kontrolne grupe, eksperimentalna grupa je imala online sesije dan pred mikroskopske vežbe. Test retencije znanja služio je da se uporedi uspeh kontrolne i eksperimentalne grupe. Rezultati studenata kontrolne i eksperimentalne grupe na ulaznom, dijagnostičkom testu (D00) nisu pokazali značajnu razliku (U=1783,500, p=0,257).

Unutar organizacije Nauči me (https://nauci.me), realizovan je program za srednjoškolce i razvoj njihovih preduzetničkih veština pod nazivom Youth Innovation Center (https://www.nauci.me/portfolio/youth-innovation-center/). Kao glavno sredstvo komunikacije korišćen je organizacijski Moodle. Ovo kratko case-study predavanje prikazaće na koji način je to urađeno i koji su sve moduli i aktivnosti korišćeni. Predavanje je korisno za sve koji koriste Moodle kao alat, a pogotovo za one koji planiraju da imaju i onlajn i oflajn aktivnosti sa učenicima.

Zoran Bukumirić, rođen je 1973. godine u Peći. Medicinski fakultet u Prištini završio je 2000. godine. Magistarski rad odbranio je marta 2004. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom "Sistematski pregled sa meta-analizom pouzdanosti i valjanosti psihijatrijskih skala u longitudinalnim studijama" odbranio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu maja 2016. godine. Specijalizacija iz Kliničke farmakologije završena je 2009. godine na Zavodu za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju, Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Specijalizacija iz Medicinske statistike i informatike, završena je 2017. godine na Institutu za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je na Institutu za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od septembra 2012. godine. Od marta 2023. godine nalazi se u zvanju Vanrednog profesora za užu naučnu oblast Statistika i informatika u medicini. Koristi širok spektar statističkih metoda, uključujući tradicionalne i napredne metode, kao i metodologije veštačke inteligencije (AI), i njihovu primenu u različitim oblastima medicinskih nauka. Naučni fokus profesora Bukumirića je na meta-istraživanju, sa posebnim naglaskom na unapređenje i razvoj meta-analize radi pružanja tačnijih i sveobuhvatnijih uvida u objedinjene rezultate istraživanja. U nastavi je posvećen kreiranju inovativnih rešenja usmerenih na unapređenje obrazovnog procesa integracijom savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. Razvijanjem e-learning platforme, interaktivnih alata i metoda nastave zasnovanih na rešavanju pšroblema, kontinuirano radi na poboljšanju edukacije studenata i ishoda učenja u medicinskoj statistici. Autor je u pet knjiga iz oblasti medicine. Autor je u preko 160 radova u međunarodnim i domaćim časopisima. (h index=19, ORCID: 0000-0002-7609-4504).